Prag u jesen: kafa, magla i grad stotinu tornjeva

Šta videti, gde sesti i zašto je oktobar pravo vreme za Vltavu

Ujutru, oko sedam sati, nad Vltavom se često zadrži magla, a Karlov most iz nje izranja statua po statua. Do devet se magla podigne, kaldrma ostane vlažna, a prvi turisti stignu na Staromjestski trg. Taj kratki razmak između jutra i gužve najbolji je razlog da se Prag poseti u jesen.

Zašto jesen

Posle letnje sezone grad se primiri. Redovi ispred Praškog grada su kraći, a smeštaj je često povoljniji nego u julu i avgustu. U oktobru dnevne temperature obično iznose između 10 i 15 stepeni, taman za višesatno pešačenje, a lišće u parkovima najlepše je od sredine do kraja meseca.

Istorijsko jezgro, upisano na UNESCO-ovu listu svetske baštine 1992. godine, toliko je kompaktno da se najvažnije može obići peške. Prag je Drugi svetski rat preživeo uz relativno malo razaranja, pa se gotika, barok i secesija ređaju ulicu po ulicu, a ne samo u jednom muzejskom kvartu.

Kafa pre svega

Café Louvre u ulici Národní otvoren je 1902. godine i nalazi se na spratu zgrade, sa visokim plafonima, velikim salama i bilijarskim salonom. Prema predanju, ovde su svraćali Franc Kafka i Albert Ajnštajn, koji je 1911. i 1912. predavao na pragškom univerzitetu.

Café Slavia, otvoren 1884, stoji preko puta Narodnog pozorišta, a njegovi veliki prozori gledaju na reku i Praški grad. Bio je mesto okupljanja disidenata, a Václav Havel mu je bio stalni gost. Na zidu visi poznata slika Viktora Olive „Pijanica apsinta”. Ko voli arhitekturu, može potražiti i Grand Café Orient u Kući Crne Madone, kubističkom zdanju iz 1912. godine.

Karlov most pre gužve

Kamen za Karlov most počeo je da se polaže 1357. godine, po nalogu cara Karla IV. Most je dugačak 516 metara, a na njegovim ogradama stoji tridesetak baroknih skulptura, od kojih su mnoge danas kopije. U jesen se nad rekom ujutru često zadrži magla, pa se najbolje fotografije prave pre osam sati, dok na mostu ima više golubova nego ljudi. Popodne i uveče most pripada uličnim sviračima i slikarima, što ima svoj šarm, ali je tada prilično teško doći do ograde.

Staro Město i Josefov

U blizini, u Josefovu, nalazi se Staro jevrejsko groblje iz 15. veka, gde su nadgrobni spomenici nagurani jedan uz drugi jer se grobovi nisu mogli širiti. Vidi se oko 12.000 spomenika, a ispod njih ih je mnogo više. U blizini je i Španska sinagoga, sa unutrašnjošću u mavarskom stilu.

Mala Strana i Praški grad

Preko mosta počinje Mala Strana, kvart barokni palata, tihih dvorišta i strmih uličica. Ovde je crkva Svetog Nikole, jedan od najlepših baroknih interijera u gradu, a Čertovka je mali kanal koji ostrvo Kampa odvaja od kopna. Na ostrvu Kampa klupe gledaju direktno na most. Nedaleko je Zid Johna Lennona, prekriven grafitima i porukama još od osamdesetih godina prošlog veka.

Praški grad je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveći zatvoreni kompleks starog zamka na svetu, sa površinom od oko 70.000 kvadratnih metara. Gradnja katedrale Svetog Vida počela je 1344. godine, a završena je tek 1929, dakle nakon skoro šest vekova. Jedan od vitraža u katedrali izradio je Alfons Mucha.

U Zlatnoj ulici stoje sićušne šarene kućice, a u kući broj 22 Franc Kafka je radio tokom zime 1916. i 1917. Za obilazak celog Grada računaj bar tri sata, a ulaznice kupi na ulazu ili unapred na mreži.

Gde je lišće najlepše

• Petřín: brdo iznad Male Strane sa voćnjacima i vidikovcem sa 299 stepenika, podignutim 1891. godine po uzoru na Ajfelov toranj. Do vrha vozi i uspinjača.

• Letná: park na uzvišenju, odakle se vide svi mostovi odjednom. U sezoni radi i pivska bašta, a na mestu nekadašnjeg Staljinovog spomenika danas stoji džinovski metronom.

• Vyšehrad: srednjovekovna tvrđava iznad reke, sa crkvom Svetih Petra i Pavla. Na groblju Slavín sahranjeni su kompozitori Antonín Dvořák i Bedřich Smetana i slikar Alfons Mucha.

• Havlíčkovy sady (Grébovka): park sa terasama, grotom i vinogradom, daleko od turističkih ruta.

• Stromovka: najveći park u blizini centra, nekadašnji kraljevski lovni teren, pun starih stabala.

Kad pada kiša

Biblioteka manastira Strahov čuva dve raskošne sale: Teološku iz 17. i Filozofsku iz 18. veka, sa freskama na plafonu i hiljadama knjiga. Opštinski dom (Obecní dům) iz 1912. najlepši je primer praške secesije, a u njegovom kafiću možeš da popiješ kafu pod stakljenim lusterima. Za ljubitelje modernog tu je i Plesna kuća (Tančící dům), zgrada koju su 1996. godine projektovali Vlado Milunić i Frank Gehry, poznata i kao „Fred i Džindžer”. Muzej Alfonsa Muche, u centru grada, dobar je izbor kad padne kiša.

Šta se jede i pije

Češka jesen znači težu kuhinju. Svíčková je goveđe pečenje u kremastom sosu od korenastog povrća, služeno sa knedlama i brusnicama. Uz nju idu guláš, pečena patka sa crvenim kupusom i, naravno, pivo. U septembru i oktobru u prodavnicama i na tezgama pojavljuje se burčák, mlado vino koje još fermentira i ima blago sladak ukus. Uz kafu se služe jabučni štrudl i koláč, kolač sa sirom ili makom. Popularni trdelník nije češki, već je rođak transilvanskog kürtőskalácsa, pa ga prepusti turistima.

Jesenji kalendar

• 28. septembar: Dan Svetog Vaclava, državni praznik.

• Oktobar: Signal Festival, kad se zgrade i mostovi pretvaraju u svetlosne instalacije (datume proveri svake godine).

• 28. oktobar: Dan nezavisnosti, državni praznik.

• 2. novembar: Dušičky, kad se na grobljima pale sveće.

• Kraj novembra: počinju božićni vašari na Staromjestskom trgu

Jednodnevni izlet

Vozom iz Praga za oko sat vremena stiže se u Kutnú Horu, grad pod zaštitom UNESCO-a. Tamo su katedrala Svete Barbare i kosturnica u Sedlecu, ukrašena kostima desetina hiljada ljudi.

Praktični saveti

• Tramvaj broj 22 prolazi kroz Malu Stranu i staje kod Praškog grada.

• Slojevi odeće su obavezni: jutra su hladna, a popodneva su ponekad toplija nego što se očekuje.

• Kaldrma je lepa, ali nepogodna za tanke đonove.

• Rezerviši sto za večeru unapred, naročito vikendom.

Prag u jesen ne traži plan, već tempo. Dovoljno je ustati rano, ući u kafić dok se grad budi i pustiti da dan krene sam.